НАСТАВА НА ДАЉИНУ – ОНЛИНЕ УСПЕХ ИЛИ НЕУСПЕХ

Иновативност у настави, јавља се као захтев времена да би школа уопште могла припремити ученика за живот у коме се непрестано у свим областима живота дешавају иновације. Школа, по својој институционализованој природи, подразумева известан застој и дистанцу од апсолутних иновација, експеримената и огледа и зато што ради са младима, што је осетљив терен и зато што према новинама има сумњичав став све док се оне не покажу проверено добрим и ефикасним. Заправо, највећу дистанцу од иновација намеће сама наставна етика, која не дозвољава да без механизама провере и преиспитивања  примењујемо новине.

Шта је задатак савременог наставника, који ради у институцији несклоној иновацијама, а живи у времену у коме су иновације стварност и захтев? Задатак школе не може бити да прати све иновације и оптерећује новим и новим информацијама и сазнањима ионако информацијама преоптерећено човечанство.

•  Сам појам „иновација“ крије, осим основног значења – новина, и друго значење. То је промена. Промена, за разлику од иновације, упућује на опрезност и процес. Тај процес, опет, подразумева да се промена неће десити чисто да би се нешто мењало, него ће, претходно, она бити усклађена са контекстом: могућностима школе, интересовањима ученика, способностима наставника, задатим плановима и програмима.
• Прва асоцијација на реч иновација / напредак / развој јесте,  технологија. Заиста, у овој области су иновације највеће и револуционарне. Стога, неки наставници сматрају да, ако почну да користи неки од технолошких изума, самим тим уносе иновацију у наставу. Најстроже гледано технолошке иновације у класичној настави (разредно-часовни систем) , су само иновације у области наставних средстава. Ако користимо неки образовни софтвер на часу, тако што га путем рачунара и видео-бима приказујемо ученицима и коментаришемо, осим самог средства нисмо ништа друго променили. Ученик и даље седи и посматра. Због упечатљивијих слика или видео-записа, можда ће нешто више запамтити, него да то исто гледа у уџбенику, али не можемо говорити о промени све док нека технолошка иновација не допринесе променама у приступу настави, другачијим  методама, другачијој улози и ангажману ученика. Томе у прилог говоре и школе које су за наше услове прилично добро опремљене, али промене изостају јер се не дешавају нигде, осим у области наставних средстава.
• Средином марта, текуће године, у нашој земљи, уведено је ванредно стање. Ванредне околности, подразумевале су затварање институција али не и прекид рада. Систем је само морао да се прилагоди околностима а настава је и даље била актуелна. Настава за ученике основних и средњих школа, која се од почетка ванредног стања па до краја маја (за неке и мало дуже), одвијала у врло специфичним околностима, додатно је ангажовала све учеснике у том процесу – наставнике, родитеље и децу. Друштвене мреже недељама уназад пуне су коментара где неки показују задовољство сарадњом са учитељима своје деце, док су други незадовољни јер нису успевали да испрате, објасне, провере и пошаљу задатке своје деце на време. Инстант школа, „саграђена“ је у ванредним условима живота и рада. Премештене су учионице у удобност домова и уместо звука школског звона, навикли смо се на звук аларма који буди за почетак часа на телевизији. Проглашено је ванредно стање, у јеку припрема за све што нам je следило у другом полугодишту, за осмаке кључном периоду школовања.

• Организацијом рада Министарства, припремљен је оперативни план за наставак рада школа у отежаним условима. Овај план је имао фокус на организованом учењу на даљину, које доприноси реализацији програмских садржаја општеобразовних предмета и стручних предмета са највећим фондом часова. И то на следећи начин:
  • Eмитовањем посебно припремљених и адаптираних образовних садржаја за ученике основних и средњих школа на ТВ каналима РТС2 и РТС3 jавног медијског сервиса Србије;
  • Успостављањем репозиторијума образовних видео-садржаја за ученике основних и средњих школа на бесплатној апликацији “РТС Моја школа” за мобилне телефоне, на интернет сајту РТС-а и на мултимедијској интернет платформи РТС Планета;
  • Стављањем на располагање сета алата за онлајн комуникацију ученика и наставника;
  • За ученике који нису имали приступ интернету, штампао се материјал, који је био подељен у строго контролисаним условима, поштујући све превентивне мере.

                          Да ли је ово добар  метод, колико су наша деца добила а шта су                                           изгубила   током одвијања наставе на даљину и да ли су на пречац                                          сви   постали    добри  ђаци ?

• • • Ово веб-место установљено је са намером да пружи подршку ученицима, наставницима и родитељима и допринесе превазилажењу тренутне кризне ситуације. На основу резултата спроведених истраживања са родитељима ученика, о успешности наставе на даљину чак 69,4% родитеља сматра да су им деца имала више обавеза у периоду наставе на даљину него што је то случај у току редовне наставе, и поред препоруке Министарства, да наставници „не претерују“, са захтевима. Да су, као родитељи, били превише ангажовани око школских обавеза своје деце сматра 73,7% анкетираних, а врло сличан проценат, њих 70% верује да онлајн настава нема будућност већ да би деца требало да у школу иду као и до сада.

Са циљем да се заустави ширење корона вируса (COVID-19), много деце и                       младих   били су у обавези  да остану код куће, односно да нове                                           садржаје, тестове, писане   и усмене провере знања, обављају онлине.                               Некима је ово сазнање, тешко пало, а  по успеху ученика ( оценама које су                       ученици добијали током ванредног стања),  закључујемо да је већини                               ученика, овај метод рада итекако пријао. За то време,  родитељи су имали                       важан задатак, да организују потребе детета за структуром, образовањем,  вежбањем, социјалним контактом, одговарајућим  слободним   временом и мирним,  рационалним објашњењима  ситуације. Комплетан образовни  систем наше државе је прешао на  онлине  учење односно тзв. учење на даљину, што је представљао посебан изазов  и за школско особље, али и за ученике и  њихове  родитеље.

Министарство просвете је брзо реаговало на ситуацију у којој се налазимо  и   одмах  по затварању школа, систем је пронашао решење и организовао наставу на даљину.

• • • Док су ученици пратили наставу путем јавног сервиса и слали  задатке учетељима и предметним наставницима те и са њима додатно комуницирали за додатна објашњења и нејасноће, тако су се у складу са специфичностима сваке школе, користиле различите методе и технике рада, вредновале   активности и задаци ученика, самим тим,  пратила се  настава путем различитих платформи. Оно што је  представљао посебан изазов јесте чињеница, колико су ученици и наставници информатички писмени и колико су се упустили на јачање ових компетенција.
    • Недостаци оваквог начина рада?   Поред дигиталних компетенција ученика и наставника, један од проблема који се могао  јавити је прекид струје, у зависности од средине у којој ученик живи или брзина интернета, односно социо-економски статус ученика. Многи од њих, живе у социјално депривираним срединама, те не поседују тв пријемник, рачунар или телефон.
  • • Такође, наставницу у оваквим условима теже могу утицати на мотивацију ученика. Овде је јако битна самодоговорност ученика али и став родитеља, према образовању и обавезама детета. Дефинитивно, код ученика млађег школског узраста постојала је потреба да се родитељи додатно укључе што може представљати посебну замку. Пре свега родитељи не треба да преузимају улогу учитеља и наставника, своје деце, јер то може да даје контрарезултате, односно да тако деци чини медвеђу услугу. Током трајања онлине наставе, по резултатима, које су деца остваривала на тестовима, напрасно су савладали знања из претходног полугодишта и преко ноћи су напредовали из свих наставних предмета. Ова чињеница говори о томе, да су сви укућани били укључени у „рад” те да су ученици уживали велику помоћ и подршку од родитеља, браће, сестара или чак баkа и дека и више него што је потребно.
    • Родитељи су  били затрпани, јер нису  имали довољно времена за друге дневне обавезе. Посао број један као родитеља у овом тренутку, био је да добро чувају своју децу, а то значи да се брину о њиховом менталном и физичком здрављу.
    • На овај начин, указује се поверење (ако га не контролишемо и не исправљамо), у односу на децу, што значајно утиче на његово самопоуздање, али и на самосталност, што је и циљ сваког родитељства.
    • На тај начин они могу бити спремнији да користе структурисани образовни приступ у друге дане – и на пример, да науче нову вештину. Развијајући самосталност код деце, родитељи значајно утичу  на изградњу мотивације код деце, чиме би помогли и наставницима у лакшој организацији наставе.
    • Раније су се родитељи често жалили како деца прекомерно употребљавају телефоне и рачунаре, користе друштвене мреже и све мање се друже „уживо“. Онлине настава, била је велико искушење за ученике и велики изазов за родитеље, јер је телефон, односно рачунар, током ванредног стања, био неопходан како би деца пратила наставу.Чак и када су изоловани, родитељи могу да помогну деци да остану у вези са другима путем савремене технологије, у разумним границама, и то је дефинитивно један од разлога због чега је потребно дозволити употребу исте.
    • Охрабрите одговарајућу и разумну употребу телефона, таблета и рачунара за успостављање веза. Родитељи би требало да се придржавају мудрих упутстава за употребу, укључујући широко надгледање садржаја и тона комуникације која је била или се одвија.
    •  Који су изазови школског психолога у раду у току одвијања наставе на даљину? Школски психолог је неко ко иначе заузима посебно место у школи, а током трајања ванредног стања, његова улога је  била посебно важна.
    • Са једне стране негде је важно да се  често наглашава наставницима колико је битно да брину о здрављу ученика и да није најважније да ли је дете доставило задатке, да покажу да им је стало до тога како се деца осећају и да су ту за њих.
    • Са друге стране, период изолације носи са собом бројне последице, а оно што јер свакако чињеница да је угрожено ментално здравље свих нас па тако и ученика. Зато је битно да психолог буде доступан, отворен за све ученике и њихове родитеље и да постоји константна сарадња . Данас је видео састанак лицем у лице, најближи контакт,који  психолог може да достигне. Школски психолози на свим нивоима навикли су да разговарају са ученицима лицем у лице.
    • Комуникација је увек другачија када је лицем у лице. У школи имамо неку врсту канцеларијског простора, где се ученици могу осећати као да имају приватни разговор са неким ко их разуме. У ванредним околностима,  тражимо од ученика да буду рањиви у неком својству код куће. А за толико ученика, дом је простор где се покрећу или се не осећају пријатно .

    • Између затворених школа, социјалне изолације и родитељске незапослености, пандемија корона вируса толико је дестабилизовала системе подршке деци да је резултат заиста трауматичан. За многе ученике, школа је њихово сигурно место.  Овај начин рада их је изместио, не могу у потпуности  да буду своји путем друштвених медија и контакт  лицем у лице и да су са својим пријатељима , то им недостаје. Ученици такође доживљавају неку врсту туге, због онога што су изгубили, посебно осмаци. Губитак на крају школовања због онемогућене прославе завршетка – нешто о чему су дуго сањали, за њих је заиста погубно. Младима је онемогућено да традиционално прославе завршетак  образовања, па осећају да су на неки начин кажњени.

       Заиста, ово јесте за њих један губитак. Оно што се  свакако саветује, је то да допустимо и омогућимо младој особи да испољи своје емоције. Са затварањем школа дошло је до отказаних школских представа, концерата, спортских утакмица и активности. Једна од их је свакако и  матурско вече ученика завршних одељења основних и средњих школа. Кад су у недоумици, емпатија и подршка су пут којим треба ићи.

      Морамо да признамо, да иако пионири у реализацији наставе на даљину, учитељи и  наставници су били на висини задатка. Савладали су онлине платформе, учили заједно са ученицима. Посветили су довољно свог времена на едукације и усавршавање а у све у циљу да се настава на даљину, спроведе што „ безболније“ и успешније.

    • Наравно, било је ту успона и падова, суочавања са критикама од стране ученика и родитеља, нарочито када је у питању оцењивање. Родитељи су били до те мере  укључени у „рад“ на онлине палтформама, да су учитељи и наставници у неком тренутку, имали дилему коме предају,  да ли су деца или родитељи и треба ли им прилагодити градиво???Евидентно је да су ученици имали помоћ од стране старијих укућана, како би радови били што бољи и резултати на тестовима били оцењени као одлични, у неком моменту се поставља питање, да ли ученицима онлине настава више помогла или одмогла!
    • Напрасно су сви постали одлични ђаци, чак и они који се никада нису истицали, током трајања ванредног стања постали су „одликаши“. Наставници су имали изузетно тежак задатак, да избалансирају и сумирају рад ученика током целе године са инстант успехом током трајања наставе на даљину. Но, наставници су навикли на изазове. Навикли су на револуционарне промене, које се дешавају чак и на дневном нивоу,  научени су да се прилагођавају правилима и поступају по инструкцијама које су неколико пута демантоване од стране оних који  их дају…

                           На крају, шта је једна пандемија за просветаре?!!!